Аутомаско писање

Сретнем ти ја знаш, оног, никаквог Перу у аутобусу.Започе он ,онако изгубљен,причу да му ништа у животу не иде, а проблема преко главе.Те ово, те оно, те жена, те деца…А из кесе му вири млад лук, зелена салата, свеске, врући хлеб из пекаре…Опио мирис аутобус, а сви гледају и слушају њега, његову причу.Нека баба му каже:“Ућутиде тамо, момче! И ми имао проблема него не лајемо, јадо јадни!“ И тако  дође  време да изађем из аутобуса. Чандрљивој баби  испаде кишобран  и нека кесетина из које вире неке крпе из бутика половне гардаробе, не умем то да кажем на енглеском.Приђе жена која је чекала аутобус  у супротном правцу и све покупи.Мени рече:“ Ти ништа ниси видела!Ако коме кажеш, прогутаће те мрак!“Ја, онако, зачуђена, одох својој кући.Чудни су путеви господњи!images (1)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s