Стилска вежба

images   Ја волим аутобусе.Има нешто у  том мирусу које донесеш са путовања ! Једном, на линији  Златибор- Ужице упознам мршавог човечуљка , јадног, изгубљеног у аутобусу, у свету…Не зна где иде аутобус, док се баке , деке гурају са кесама  поврћа, запиткује, тражи нешто…Док људи излазе на станици Бела земља, он се гура да стигне до возача да плати карту. Глас попут пилета, дугуљаст као притка за пасуљ,сав никакав.Уместо да стигне до возача, угура се на прво седиште до оне досадне бабе  која само нешто запиткује.И тако, дођосмо до Мачката, човек не плати карту и изађе са мном.Поче да тражи кафану „Код Баја“ кад није платио карту  барем да купи лепињу са претопом.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s