Монолог (вежба)

Монолог  блесавог  Џала                                                                                                                                                                                                                                                             Луд сам ,луд…Сви ме се плаше, а дају ми корицу хлеба и мало сира…Носим закрпе, пробушени шешир, а сви ме се плаше…Луд сам, од како је мој отац, Јаџо, Бог да му душу прости, заклео се на Светом писму, да је оно што није његово- његово.Био сам, млад, здрав и хтели су да ме ожене оном, заборавио сам јој име…Онда ми је пукло нешто у глави, заболело, викао сам,урликао, чуо гласове…Мој брат, Рацо, прошао је као ја. Он не сме из куће да изађе ,а ако крене види страшне људе….Људи се од нас клоне, беже, понављају неке речи као у цркви или као поп.Бол у глави не пролази, а све као да је јуче било, а  ја не знам која је година…     images

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s