Унутрашњи монолог (вежба)

Унутрашњи монолог лепотице Стане                                                                                                                                                                                                                            У себи да не чује нико : „Дала ме мајка после Великог рата у ову богату кућу.Оног дана, кад је чула, да је отац погинуо на Солуну.Дала ме је не као што се даје дете из куће, већ као некога ко јој смета, или да га се реши. Ништа ме није питала.Једног дана рекла је доћи ће да те испросе   и не смеш рећи:“Нећу!“ Него мораш да идеш. “ Тужна је судбина женских створења…Довели ме и нису ми дали ништа да радим…Досада убија…Заволела сам мог господара. Али, нисам знала да има опаку болест, падавицу.Кад сам га видела, онако полумртвог, срце ми је препукло!“Место где је Стана умрла зове се Станина ливада, коју нико не коси. У пролеће, на месту где је умрла, појави се круг од разнобојног цвећа. Што ти је љубав…  преузимање (3)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s