Романтично, волим те! ( вежба путопис )

                                                                                                                                                                                                                    Путујмо! Има неке чаролије у путовањима, у тој вечитој људској жељи за освајањем нових светова. Путујем по бескрајној Панонској равници и осећам се као да сам на перјаним јастуцима  од свиле. Видим салаше у загрљају дрвећа, шарена поља и чујем варварске покличе хорде Атиле Бича Божијег који осваја златасту равницу. Од њега је страховало Римско царство, а он је све изгубио због своје похлепе и љубави према једној принцези.Умро је у љубавном загрљају жене из свог племена. Негде у овој равници спавају његови трагови. Поља се шире у недоглед попут мора. Ја рецитујем песму Лазе Костића „Мед јавом и мед сном“ : “ Срце моје самохрано…“Видим град од бисера који се сјаји у кућама од гулаша, кулена, кремпита, жербо коцки. Све је некако китињасто, нежно, бајковито, свито на две облале Дунава које се љубе мостовима.Град словенског назива склупчан у сложеницу Будим+ Пешта= Будимпешта. Брежуљкасти Будим и равничарска Пешта спајају се у чаролију путовања кроз простор и време. Стижемо у Молнареву улицу.Негде је веровано, у овој улици живео писац „Дечака Павлове улице“. Чујем децу док трче из школе и вероватно је међу њима један храбри дечак, Немечек. Спавамо у Текелијануму. Из Текелијанума је потекла најзначајнија културна установа , Матица српска, чије је сада средиште у Новом Саду.Сава Текелија, богати Србин, хтео је нешто важно да остави свом народу и поклонио је „свом отачеству“ -зграду која ће служити за образовање свог народа.Јено време упаравник је био и Змај.Замишљам га као седи у соби управника и прима ђаке жељне знања.У овом храму српске културе све некако одише сјајем наших манастира.У близини се налази српска црква која носи душу наших сеоба. На зиду стоји рад везиље попут Јефимијине „Похвале кнезу Лазару“.Све је некако свето, узвишено, лепо и трагично у исто време. Идемо улицама Пеште исвуда су бисте, аустругарске царице, мађарске караљице Елизабете. Била је заљубљена  у грчку културу и желела је вечну младост, а завршила је од руке италијанског терористе у Швајцарској. Пролазимо њен велелепни мост и долазимо до Табана.Кад га посматрамо из далека заиста личи на људски табан. У маленом паркићу , тамо где су некад биле бање Рацка, Кирањи и Рудањ бања налази се биста Вука Караџића. У близини је и кафана „Златни рог“ где се Вук састао са Луком Миловановим и Савом Мркаљем. На том месту зачела се идеја о реформи нашег језика и књижевности. Ту је боравио и чувени Казанова који је завео гостионичареву кћи , а овај га јурио по целој Европи због части своје кћери. Ручамо у једној чарди преко пута Ајфелове пијаце и моста. Уз мирисе гулаша посматрамо ове две велелепне грађевине где је утрошено више челика него у његов торањ. За дезерт једемо у кафани „Корзо “ чувене жербо коцке. Ноћ над Будимпештом полако пада.                                                                                                                                                               Мостом Шандор  Петефи одлазимо даље у Европу.
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s